Category Archives: Некатегоризовано

Ближи се упис, размисли и изабери !!!

Сви ученици осмих разреда који још размишљате шта да упишете !!!

Овде можете добити праве информације о Техничкој школи у Ужицу !!!

Прочитајте, а ми смо ту за сва Ваша питања !!!

Срећно и видимо се ускоро !!!

Brosura Skola

Без коментара !!!

https://www.youtube.com/watch?v=598OeB1AJvE

Ако је ово истина …

Овај чланак сам нашао пре неког времена на интернету. Питам се шта ће бити ако је све ово истина??!!

РАСУЛО: Ученици могу да се туку у школи!

Министарство не реагује: На семинарима које наставници плаћају 10.000 динара предавачи их саветују да ђаке лепо замоле да престану са тучом, као и да их не шаљу кући ако на час дођу пијани.

Ако ученик преписује, наставник треба да му омогући да настави с радом, јер на тај начин ученик показује интересовање и труди се за своју оцену. Ако наставник види да се два ученика туку, може само мирно да их замоли да престану, а никако не сме физички да их раздвоји. Дрогиран и пијан ученик не сме се упутити кући, као ни онај који нема уџбеник. Ово наставници и учитељи слушају на обавезним стручним семинарима које, између осталог, често плаћају из свог џепа у просеку од 3.000 до чак 10.000 динара, јер локалне самоуправе које су дужне да финансирају семинаре немају средстава.
Read the rest of this entry

Школа некад и сад ?

Пре неколико дана колега ми је донео један занимљив чланак, мада не знам из ког часописа. Коментаре остављам Вама.

Ситуација 1:

Петар и Марко су се потукли у школи.

1982. – Окруже их друга деца. Петар победи. Један другоме стегну руке и постану најбољи пријатељи.

2012. – Директор школе позове полицију, која саслуша оба дечака и њихове родитеље. Оба дечака и родитељи морају читаву годину да посећују програм за спречавање насиља. Read the rest of this entry

Ништа ново, а зашто ?

Нисам од оних који би баш да дискутују по сваку цену. Ипак, волео бих да знам одговор на једно питање: зашто данас људи не воле да читају књиге? У реду, проводим и ја доста времена за рачунаром, али ништа не може да ми замени задовољство када читам неку добру књигу. Читам све што ми дође под руку, жанр није битан. Све ове године покушавам да заинтересујем децу да што више читају књиге, али мислим да нисам ништа урадио. И опет, само могу да поставим питање и себи и другима: ЗАШТО СМО ЗАБОРАВИЛИ НА КЊИГУ КАО НАЈБОЉЕГ ДРУГА?!!???!!!

Знам само једно, никад није касно да се то промени. Променимо то већ сутра!!!

Посао као и сваки други, зар не?

Мени је овај чланак био занимљив, као и многима  уосталом. Желео сам да то поделим са другима. Какво ће бити Ваше мишљење… То је ипак само Ваша ствар.

Read the rest of this entry

Нека је са срећом!

Велики поздрав свима! Дао сам себи мало дужи одмор, али са почетком нове школске године поново ћемо се дружити. Надам се да ће велики број Вас на овом месту наћи по нешто занимљиво и корисно. Ја ћу дати све од себе да испуним и Ваша и моја очекивања. Поздрав и све најбоље.

Стиже лето и одмори!!!

Ова година је , бар за мене, била препуна искушења и прилично напорна. Успешно сам извео још једну генерацију. Остале су лепе успомене, много дивних сећања, али дошло је време да птићи одлете својим путем. Нека их само срећа прати. Полако приводим текуће послове и све више мислим на заслужени одмор. У осталом, ко зна шта нас чека. Сви се надамо да ћемо добро проћи на упису (нада умире последња), али тек ћемо у јулу видети шта смо урадили. Без обзира на све, не губим оптимизам и верујем у себе, и у неко боље сутра које ће доћи, макар морао да се изборим за то. Све најбоље желим свима.

Поново у клупе – други део

На тренутак сам се поново осетио као дете, захваљујући овом непланираном распусту. Наравно, обавезе ми нису дозволиле да се баш дуго тако осећам. Надам се само да су се деца лепо одморила и да смо спремни да и ову школску годину приведемо крају онако како би требало. У ствари, када мало боље размислим не сећам се када је нека школска година у последње време била без некаквих непланираних ситуација. Видимо се.

Зимске чаролије, други део.

Ништа док снег не пада тамо где треба. Тек тада деца, а и ми можемо да идемо на непланирани распуст. Баш ме занима колико ли је требало да падне снега у Сјеници или Ивањици, па да се схвати да је Србија ипак мало већа него што то неки мисле. Зашто је то тако? Шта Ви мислите? Ја не знам да ли уопште треба да нешто мислим. Мислим, дакле постојим, да ли треба  да постојим, док тако не кажу или шта већ.